Pokušat ću u nekoliko rečenica da opišem uspon tročlanog tima iz USK-a na Elbrus (5642mnv).
Pored mene tim su činili Kličić Jasmin i Karajić Fiko. Zajedno smo prošle godine uspješno popeli Mont Blanc. Pripremali smo se gotovo cijelu godinu i to nas je dosta koštalo, posebno oprema, koja je morala biti vrhunska zbog poznatih oscilacija temperatura na Elbrusu.
Došao je i 31.07. kada nas je prijatelj Fikret Keserović odvezao autom do Banja Luke odakle smo kasno u noć krenuli autobusom za Beograd. Iz Beograda smo trebali poletjeti 01.08. u 14:00h ali smo nas trojica skinuti sa leta zbog vaučera "skinutih" sa interneta. Zato je vođa tima Slobodan Stokić ostao sa nama da to riješimo dok su ostali članovi ekspedicije otputovali za Moskvu.
Slobodan Stokić iz Beograda je vođa ekspedicije ujedno i suvlasnik agencije „Pozitiv klub“ koja organizuje ovaj pohod, Pored njega tu su Riječanka Edita Marčin, Makedonci Alesandro i Borče te nas trojica iz Bosne. Agencija nam je obezbjedila stan u Beogradu gdje smo ostali do 03.08. kada smo poletjeli avionom za Moskvu pa odmah za Mineralne Vode odakle taksijem otišli do 250 km udaljenog Terskola. Tamo smo se pridružili ostalim članovima ekspedicije. Terskol se nalazi u pokrajini Kabahirska Bakalarija koja graniči sa Gruzijom i u njoj žive isključivo Muslimani odani Moskvi pa nemaju baš problema sa Ruskom vlašću.
U Terskolu smo odsjeli u privatnom motelu i odradili prvu aklimatizaciju do Opservatorija (3150mnv). Terskol se inače nalazi na 2200mnv pa je odlično mjesto za kondicione pripreme sportskih timova. Pored problema u Beogradu ja i Fiko smo i dalje imali probleme pošto nam se zagubila prtljaga na aerodromu u Moskvi pa smo u jednom hotelu iznajmili planinarsku opremu i krenuli prema vrhu Elbrusa. Zajedno sa ostalim iz grupe smo uradili aklimatizaciju te se vratili u bazu na 3800 mnv gdje smo u večernjim satima dobili poruku da su nam stigle stvari u hotel. Ujutro smo otišli po svoje stvari. Ova nezgoda nas je prilično koštala jer smo tom prilikom koristili žičaru i gondolu za koju povratna karta košta 700 rubalja (oko 17 eura) po osobi, a iznamljenu opremu smo plačali oko 100 eura po danu. Uzieli smo svoju prtljagu te se vratili i pridružili ostatku tima. Upravo naredna noć je bila i najhladnija noć kada se zbog izvedravanja poslije snijega temperatura spustila do -26°C srećom nije bilo vjetra pa nam je bilo udobno u šatoru i toplim vrećama.
Dana 07.08. iz baze koja se nalazila na 4200 mnv smo uradili aklimatizaciju na 4835 mnv te smo se vratili u bazu i pripremili vodu za piće i ostale potrebe (topili smo snijeg i prokuhavali vodu). U predvečerje smo se sastali svi skupa da odlučimo da li ćemo da idemo na vrh 08.08. to jest sutra iako je po planu to trebao biti rezervni dan. Međutim prognoze su govorile da će sutra biti nešto povoljnije nego dan kasnije zbog slabijeg vjetra, što je na tim visinama jako bitno radi niskih temperatura. Odluku smo donjeli, sutra se ide na vrh baš na bajram što me je posebno veselio. Zbog problema sa stomakom vođa uspona je odustao od izlaska na vrh te je zamolio Jasmina i mene da pomognemo Editi koja je ona vegeterijanka pa smo mislili da će biti pravo čudo ako ispenje vrh. Ustali smo rano, pripremili opremu i krenuli pomoću čeonih lampi i tako oko 3 sata hodali po noći. Nismo bili sami ,na stazi se nalazilo na desetine planinara i svi su imali isti cilj. Po tvrdom ledu pomoću dereza hodanje je postjalo sve teže i teže a kisika je bilo sve manje i manje.
Zbog toga što sam pomagao Editi kretali smo se prilično sporo, pa su mi počeli zebsti prsti na rukama, iako sam imao kvalitetne rukavice plaćene preko 100 eura. Na 5300 mnv Edita je dobila unutrašnje smrzavanje preko bronhija i jedva smo je spasili trljajući joj tijelo i davajući joj topli čaj iz termosice. U susret su nam izašli dečki iz Ruske GSS koji su joj pomogli da se vrati a mi smo nastavili prema vrhu. Zbog jačeg tempa ruke su mi se dovoljno ugrijale, tako da sam čak ponekad skidao rukavice da napravim pokoju sliku. Fiko je bio daleko ispred mene jer mu je bilo presporo hodati sa Editom. Jasmin je još uvijek bio sa Editom, tako da smi hodamo svaki za sebi, ali svi smo imali isti cilj.
Nedaleko od vrha sam sreo Fiku koji se već vračao. Čestitao sam mu i krenuo korak po korak do vrha gdje sam se zadržao 10-ak minuta zajedno sa dva Makedonca, članovima našeg tima. Sunce je bilo već dosta visoko i jako jer prošlo 10h po ovdašnjem vremenu (dva sata ispred srednjeevropskog) pa smo se dobro pazili da nam ne opeče neki cantimetar kože koja nije prekrivena. Iako je dosta dosta otoplilo još uvijek je bilo -12°C. Sa vrha sam uživao u pogledu na okolne vrhove koji su virili iz oblaka poravnatih na 4500 mnv. Imali smo dobru zaštitu ali ipak smo zadobili opekline lica i usana od sunca reflektovanog od snijeg za samo nekoliko minuta kada smo se opustili ispred baze u povratku. U bazi smo proslavili uspjeh i čestitali jedni drugim Bajram i osvajanje vrha Elbrusa.
Svojim prijateljima i familiji sam se javio porukom i poklonio im uspon na Elbrus kao bajramski poklon, a bila je i pokoja suza. Kasnije sam saznao da gotovo niko nije bio na vrhu a da nije pustio pokoju suzu. Neznam zašto ali ako neko ovo čita a planira na Elbrus neka zna da ga to čeka. U bazi na 4200mnv smo ostali još jednu noć. Palo je novih 10-ak cm snijega kojeg je ujutro svakako otpuhao vjetar. Ustali smo i popili „Bosansku“ kahvu, počeli pakovati šatore šatore te se spustili na 3800mnv gdje smo trebali ostati još jednu noć. Zbog pogoršanja vremena donjeli smo odluku da krenemo prema Terskolu i hotelu žičarom tako da smo tamo ostali dva dana što je dovoljno za oporavak i odmor.
Poslije odmora 11.08. smo napustili hotel i kombijem krenuli prema Mineralnim Vodama i nakon 3 sata vožnje stigli na aerodromu. Počele su gužve, kontrole a jedino od svega toga što će mi ostati u sjećanju je to što smo iz Moskve poletjeli baš u zalazak sunca. Let iz Moskve do Beograda traje oko dva sata taman kolika je i vremenska razlika između ovih gradova pa smo uživali tokom cijelog leta u zalasku sunca. U Beogradu isti problemi , opet su se dvije torbe zagubile, ovaj put od Jasmina i Edite. Oprostili smo se i krenuli svako svojoj kući. Kod kuće me je srdačno dočekala familija uz roštilj a glavni inicijator dočeka je bio brat Rašo koji je za ovu priliku došao sa familijom iz K.Gore. Zajedno samnom i mojom familijom povratak kući su proslavili Fiko i Jasmin kao i Fikret Keserović koji je opet došao u Banja Luku po nas. Zbog opeklina po usnama i licu moja mama me samo gledala i plakala a meni je teže palo što me moja petomjesečna unuka nije prepoznala ali za dan dva sve je bilo super.
Elbrus (2013)
