Prva zimska tura ove godine, Bijele vode - Hojta. Jedina njena mana je što je prekratka, nešto malo više od 2 km u jednom pravcu. Međutim, zadnji put kada smo išli na Hojtu, bez obzira koliko je kratka i lagana zbog dubokog snijega smo morali odustati. Za nekih 2 sata smo uspjeli preći samo 700 metara.
Ovaj put je snijeg bio dosta manji, tek nekih 20-ak centimetara. Međutim bilo je prilično hladno (ili se mi još nismo navikli na zimu). Kada smo krenuli, iza nas je vrh Bjelašnice bio u suncu, a ispred nas, tamna gusta magla. Na trenutak sam pomislio da je možda pametnije promjeniti pravac kretanja. Kada smo izašli na greben primjetili smo da vjetar povremeno rastjeruje maglu, pa nije sve izgledalo tako crno. Ovaj put smo na vrh stigli bez nekih večih problema. Zapadna strana, prema Visočici je bila u suncu, Treskavica se nije ni vidjela od magle, kao ni kompletna istočna strana. Iako je još bilo rano za ručak, odlučili smo napraviti malo dužu pauzu i čekati da se magla raziđe kao bi snimili panoramu.
Poslije nekih pola sata, došao je taj momenat. Nije bio baš idealan, al možda bolji tog dana nećemo ni imati jer je veči dio horizonta bio potpuno vidljiv. Par minuta fotografisanja i mogli smo krenuti nazad. Tura na Hojtu je zaista lagana, pogodna i za osobe koje su u lošoj kondiciji. Mi je nekako uvijek čuvamo za dane kada zbog obaveza nemamo puno slobodnog vremena ili kada vrijeme nije za dugog hodanja poo planini
Galerija slika (potrebno je malo vremena da se galerija učita)
