Kada smo zadnji put bili na Lokvanjskom jezeru vrijeme je bilo prilično loše. Gusta magla od koje se skoro ništa nije vidjelo. Inače nekako nismo imali sreće sa ovim dijelom Bjelašnice i ovo je bio prvi put da je prognoza povoljna. Čak je otišla u drugu krajnost i najavljeno je izuzetno toplo vrijeme.

Tura je prilično duga, skoro 17 km u oba pravca. Nema nekog velikog uspona, ali ipak, hodajući gore-dole nabere se  nekih 900 metara popete visinske razlike. Tako, uzevši sve ovo u obzir možemo reči da je tura kondiciono zahtjevna. Staza počinje sa Velikog polja na Igmanu pa smo auto parkirali kod hotela Feri. Odmah na početku se ulazi u šumu i to nam je ovaj put odgovaralo, jer su nas krošnje drveća štitile od jakog sunca. Uspon je blag, ali konstantan cijelim putem. Poslije nekih sat vremena smo stigli do doma Javornik. Tu smo napravili kratku pauzu i na izvoru dopunili vodu, koja se prilično brzo trošila zbog jake vrućine. 

Put i dalje nastavlja kroz šumu. Prošli smo raskrsnicu za Vlahinje i Observatorij koja se nalazi kod Međeđe lokve i popeli se do Karamustafinih čaira (1710 mnv). Tu se otprilike i završava uspon, i nastavlja put kroz kleku podnožjem Međeđe glave (1881 mnv), obilazi je i vodi sve do Lokvanjskog jezera (1777 mnv). Jezero je sakriveno ispod vrha Velika Vlahinja (2005 mnv), sa njegove zapadne strane. Njegovu lokaciju možete vidjeti i na ovoj panorami.

Na toj istoj, istočnoj strani se u blizini jezera nalazi drveni sto sa klupama, a samo 10-ak metara od njega i izvor. Vode na njemu je bilo vrlo malo, ali pošto nismo nigdje žurili to nam nije pričinjavalo neki problem. Zahvaljujući toj vodi mogli smo napraviti dugu pauzu za ručak i kahvu. Međutim svakom odmoru jednom dođe kraj. Valjalo nam je krenuti nazad jer pred nama je bio dug pot do Velikog pola na Igmanu.

Galerija slika (potrebno je malo vremena da se galerija učita)