Dugo polje izmđu Čvrsnice i Vran planine i put ka Blidinjem jezeru. Foto: Dinno Kassalo

Udarija san na poznata vrata, ugleda poznatu glavu: - Ća je ovo, zavika san, oće se svit privrnut! - Drž te ga da ne padne, uneste ga u kuću... čuja san ka iz daljine. Ma, nek budne ća će bit...

Bižte dico priko spile, Karamatan nosi vile...
Dico, Tonći je doša, nima straja. I jope Vlidinje. Neki reču Blidinje, ma ća me briga, oni imaju svojo, ja iman svojo. Ne mo'š ti mene, starog cucka učit sidit sve i da o'š. Biž' u materinu.
Ev' i jope se pitam ća ću ovdi u ovoj 'ajdučini. Puka pravac, tri san gospe vidija, a trista pominija dok san stuka stradu i doša di sam tija. Ganc novi asfalt, nima špure ozdot'ta, samo ozdov'da, pa me stra' ufati, gospe ti, niko se ne vraća, da i' nije ća izilo u ovoj vukojebini.
A onda san se sitija sira iz mišine. I meda. I ja'njetine. I 'ercegovačke travarice od šesnest nak'i travki za šenest boži' zapovidi: ne popi, ne poklopi, ne spavaj pod ora'om, ne... Ima Tonći negdi spisak, pa kad Tonći sidne, onda Tonći sve po spisku. Biži u materinu, nek bude ća će bit, gospe ti, ničija nije do zore...

Oficijelni saobraćajni znakovi na Blidinjem jezeru. Foto: Dinno Kassalo

"Ostari'ću nikad neću znati,
jesi li mi onda tila dati,
jesi li mi onda tila dati,
jali si me tila zafrkati..."
Mišinari su bili, dok su bili, taka sorta judi čim on ispa'ne izmaterine, odma gangu zapiva i kavgu zametne, ako niskim, sa ćaćom. Ćaća bi turija sira uuši, ni' moga trpit, i kad ni' više moga otiša bi prikosvita i ne bi se ni vratija. Gospe ti, ća bi se vraća kad je svugdi bolje neg' ovdi. I tako je mišinar izumrija... Sve dok se nije ispilija novi mišinar. A taki me najviše stra'. Ne mo'š ti sa takima sist, poravnit, zapivat... Eeee, al' Tonći zna koji je pravi mišinar, samo oni koji imade uši iznutra zelene od sira mišinara... Ne da se Tonći privarit.
"Ostari'ću nikad neću zanti,
jesi li mi onda tila dati ..."

Da li se to svijet počeo prevrtat ili... Foto: Dinno Kassalo

Jesan li reka ća san doša? Judi, doša san nać pravog mišinara, reka san mora ga bit, ako ga nima, svit će se privrnut. Dok sam iša kraj Vlidinjeg jezera nama' san oćutija da se svit poč'o privćat, pa san se pripa k'o išta. Ma, nisan se pripa što me vrag nanija kud netriba, ama pripa san se ća san pomislija da više nima pravi' mišinara, Ajme, reko' gotovo je, gospe moja, nima i', zaludu si doša, Tonći, ne'š sira iz mišine, nit' meda na drvenu kašiku, nit' kumpjera iz luga, nit...
Na Vlidinju je novi mišinar podiga na ijade vikendica, sky-centar sa četverosježed... četverosježnedicom... 'ajde umaterinu... če-tve-ro-sje-de-žni-com, sky liftovima, 'otelima, motelima... Di tu more pravi mišinar, kurve ti gospe, ne mere, jal' će pomanitat, jal' će pobić u materinu i neš' ga više izvadit... 

Blidinje jezero je izloženo vjetru, te mu je voda često zamućena. Foto: Dinno Kassalo

Mišinar je pravija kuću od kamena i krov od slame, prostr'o bi vriću podase, pokrija se vrićom, turija bi vriću pod glavu i lega bi i sluša kako trave šume na vitru, kako se surutka cidi iz mladog sira, kako se primeće zmija u duvaru i kako ovca brabonja u mraku... Nije mišinar ima tri vriće, veg' jednu u koju bi se zavuka i spava sritan. Eeee, oće burin jezero u led dat, i valove potirat svit da opere od ovije što oće ovdi na divjaku kukumar jal' pomidoru nakalemit jer im triba za McBurger, Cheezburger, Maxburger, Hamburger, di si vidija te špecije bez toga. Novi mišinari piju Coca-Colu, jer im se surutka gadi, a oće privarit da im je draža neg' mater, kurvu ti gospu, ne mo'š ti Tonćija privarit. A svaki bi platija sto kubura samo da je more pit. E, neš'...

Da li je Blidinje jezero prirodno ili vještačko? Foto: Dinno Kassalo

Pripovida Tonćiju jedan stari mišinar da ovdi, na ovoj vitrometini ni' ni bilo jezero neg' nakav glib u koji bi se ovca jal' koza znala zaglibit, pa i mišinar, gospe ti, a mišinaru je koza k'a mater draga, mišinar će za materon i u glib. Kad zaškuri nebo i kad ni' vrime od ovoga svita onda bi se otvorilo oko od gore. Neki reču gorsko oko, 'ajde umaterinu, ja iman svojo, ti imaš svojo... Al' čin bi zvizdan zapalija 'ercegovinu i ubija pitominu, "oko od gore" bi... o'šlo u materinu. I jope bi nasta glib.
A mišinar se sitija začepit rupu, bila je k'o biva n'aka rupa na koju bi voda o'šla. A mišinar je dobar kad treba "začepit rupu", gospe ti, ovdi nekad ni' falilo dice, ni janjadi, ni kozlića, ni cucaka... ma biž', ne navodi me na grije. Eto, ako je virovat starom mišinaru, Vlidinje je k'o biva umjetno, a da je mišinar zna' tajit, bi danas ima' najviše oko od gore na svitu. A nije zna', volija se falit...

Na 1183m, gdje leži Blidinje jezero, jesen dolazi prilično rano... Foto: Dinno Kassalo

Pričaju judi, kažu, pravi mišinar je zna sist, kuburu zadit, bukaru potegnut, zapivat... Sa njin si moga! Ni' ima otrova ni u vinu ni u besidi, ni idi u siru ni u ćakuli... a jope je zna kavgu zametnut, ev' i u pismi:

Vidiš majko kako gora žuti, vidiš majko,
kako gora žuti, taj tavrljeeee
Tajtavrlje, vrtavrlje, opavrlje, vrtavrlje, taj tavrlje, taj tavrljeeee...
Tajtavrlje, vrtavrlje, opavrlje, vrtavrlje, taj tavrlje, taj tavrljeeee...

Tako ću ti i ja uvenuti, tako ću ti
i ja uvenuti, taj tavrljeeeee
Tajtavrlje, vrtavrlje, opavrlje, vrtavrlje, taj tavrlje, taj tavrljeeee...
Tajtavrlje, vrtavrlje, opavrlje, vrtavrlje, taj tavrlje, taj tavrljeeee...

I uvenija je... A pisma mu ka da je zna, siroma. Al' et', sad je doša novi mišinar, a mišina mu do zuba... I besida mu zubata, puna idi ća nemere surutke, a sve bi da' da je more. E, neš...

...a kad jesen dođe, sve stane osim vjetra i oblaka! Foto: Dinno Kassalo

Pivat je ka i pišat! Ne more uz vitar. Sitija san se jedne pisme ća se piva u škutura, pa san se okrenija niz vitar da mogu pivat. I tako san iša na drugu stranu do kraja pisme, pa san se jope okrenija uz vitar kud san i poša jer je vitar nosija miris sira mišinara i... biće da je pršute. Friška je arija, ne miriše ništa do bura, ali Tonći jema nos za nepovirovat. Ne mo'š ti meni sakrit ni pršutu, ni mišinu ni mišinara. Znaaaaaa Tonći koji je pravi mišinar, samo ga triba naći u ovijem vrletima.
Jope ću morat malo okrenut niz vitar, jal' pivat, jal' pišat. Vratit će se Tonći, nima straja, dok se pisma potroši... Ako bude pisma.

Svijet se definitivno počeo prevrtat, pitajte Tonćija. Foto: Dinno Kassalo

Pivan pismu kad me nešto trisnu,
Kad me trisnu, zaboravi' pismu...
Ća je ovo?!?!? P.R.O.D.A.J.A. S.I.R.A. I.Z. M. I. Š. I. N. E.
Skamenija san se! Judi, jope se svit počeja privćat! Oćutija san se ka da me neko mokron krpon ožega iza u'a, pa mi se zanebesalo... Ajme, Tonći dragi, koja je ovo ajdučija, ovi novi mišinari se okomili na jude, oće im kožu ogulit, ajme i sir prodaju!!!!!!!!!!!!!!!!!
P.R.O.D.A.J.A. S.I.R.A. I.Z. M. I. Š. I. N. E.
Gleda san u tablu od plemenitog drveta ka u prikazu i nisan moga virovat. Neš sira moj Tonći dok god novi mišinar vlada. A taj bi i mater proda samo da mu je šoldi namaknut. Pravi mišinar je zna zvat na sir i surutku, nisi se moga ujat. Pa sira vako, sira nako, pa sira vakog, pa sira nakog, moga si ist iz mišine dok zubi ne utrnu... Pa onda udri jaretine, kumpjera iz luga i bilog, pa uzoru meda na drvenu kašiku, pa s bukarom po vodu iz doca... pa... A platit, ma pravi mišinar bi se uvridija, kurvu ti gospu! Koja su ovo vrimena došla...

Blidinje - nekad stočarski kraj, a danas kraj preurbaniziran vikendicama. Foto: Dinno Kassalo

Doša san, e sad neću ić' ća sve da me kuburama gone! Ima i Tonći svojo. Neš ti meni ovdi sir za šolde prodavat! Sve im svece i svetice božije na kamaru skamaram. Svetog im Petra u mišinu utiram! Ajme, ajduci im šolde brojali. Ajduci! Vrag im se u bukari ukaziva...
Okrenija san uz vitar i zapiva. Ima i Tonći svojo!

Zimska idila na Blidinjem. Jezero je plitko i lako se pretvori u led. Foto: Dinno Kassalo

Mala, mala, varala si mene,
nećeš više, trave mi zelene...
Gotovo je! Sija san na 'ladan kamen. Sve ću skončat flašom vina, nek me nima! Izvadija san prvu pomoć iz torbe, ima je Tonći uvik dvoguzu starog vranca i teglu dvi godine stare srdele kad bi poša među mišinare. Pa bi sija sa mišinarom, poravnija... Mišinar bi udarija po slanoj sardeli, ja bi tuka sir iz mišine. Pa bi dilili noć dok na škure zora ne zakuca. A u zoru bi se ličili mladom surutkom...
Skim ću podilit tugu što je ovi novi izda mišinu, proda je za šolde. E, Tonći, ko te tira da probaš sir iz mišine...
Udarija san na poznata vrata, ugleda poznatu glavu:
- Ća je ovo, zavika san, oće se svit privrnut!
- Drž'te ga da ne padne, unest'e ga u kuću... čuja san ka iz daljine.
Ama, nek budne ća će bit...

Jato planinskih čavki na Blidinjem jezeru. Foto: Dinno Kassalo

Progleda san! Čuja san huku Čvrsnice i huku Vrana iznad glave... u glavi! Sabrale su se sve čavke ovog svita u tintari i nemaju kud uteć. Ajd' umaterinu! A pilija je cvrčak u desnom u'u ka u svojoj kući. I onda san čuja:
- Alo..! Evo, stig'o je i on... danas... Ama, dobro je... ... Haj' ti nama sad donesi ono kako smo se dogovorili... ja, ja... ma znaš, onog iz one najgornje mješine... Znam, znam, ali taj nam treba, taj bolje paše uz bijelo... Ja... ajde... Čuj, ne treba, mi ćemo sami narezat... A, čuj, šta ja znam, donesi dvakila, trikila... nek... nije puno crveno iznutra... Ja, ajde!
Vatra se razigrala u furuni, vani je već zec tražija mater i zvizda Večernica kazivala put 'ajducima. A u mene se uvuka neki crv. Ko bi ono moga bit tako ti krvi Isusovog magareta? Mišinar?!?!?! Tonći, znat ćeš sutra kad stigne račun.

Možete li zamisliti huku vjetra i kovitlanje oblaka iznad Črvsnice. Ili u Tonćijevoj glavi. Foto: Dinno Kassalo

Račun ni' stiga. Judi, ima mišinara da je ka zrno maka! Al' ga Tonći ni' vidija. A zato san doša. Oli će mi neko reć di je prije neg pođem ća? Jal' me je neko privarija? Sad ću mučat cilu uru za pokoru što nisam gleda... i sluša. E!
................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... ................... Biž' umaterinu! Ajmo niz vitar, da moremo zakantat!

Srdačno, vaš Tonći