Toliko dugo nismo bili na nekoju turi da sam počeo razmišljati kako smo prestali planinariti :). Kišno vrijeme, privatne obaveze, dan po dan i nakupi se skoro dva mjeseca. I ova nedelja nije baš obećavajuća što se tiče vremenske prognoze, ali prije podne bi trebalo biti OK.
Znači trebalo je odabrati nešto što nije daleko i da ne traje cijeli dan. Tako krenusmo ka Jahorini i njenom vrhu Košuta. Jutro je bilo baš toplo. Nebo bez oblačka, prosto da čovjek ne povjeruje da će se to u toku dana vrijeme pokvariti. Jahorina sva zelena, nekako kao da je nikad takvu ne vidjesmo. U stvari kad bolje razmislim na nju smo uvijek dolazili ili zimi ili u kratkim jesenjim danima kad je sva u zlatnoj boji.
Termometar je pokazivao oko 37 stepeni, i bilo je jako puno mušica pa smo izbjegavali pauze i bilo kakva zadržavanja na suncu. To i nije bio neki veliki problem jer staza nije naporna, pa nam je do vrha trebalo samo oko 2 sata laganog hoda.
Napravili smo par fotografija i onda pobjegli u hladovinu srušenog vojnog objekta koji se nalazi na samom vrhu. Nije baš preporučljivo lutati po tim ruševinama, pa smo se samo zadržali na jednom od ulaza. Poslije pauze za supicu krenuli smo nazad. Na nebu se već pojavilo nekoliko oblaka, a i na vrh je stigla jedna velika grupa motorista i "quad-ista" pa je buka i prašina kvarila ugođaj. Povratak do auta je trajao dosta kraće, tako da je tura zajedno sa dugom pauzom trajala oko 4 sata. I da, dobro smo odabrali. Prve kapi kiše su pale ne šoferšajbu samo par minuta po ulasku u auto.
Galerija slika (potrebno je malo vremena da se galerija učita)
