Motel Hajdučke vrleti na Risovcu, podignut u tradicionalnom duhu ali ne kad je u pitanju izgled već ambicije. Vrh Vrana (2074m) u magli.

Stari put sa Risovca na Vilinac je zarastao. Novi putevi, novi trendovi, a stare potrebe - popeti se na taj Vilinac. Da vidimo kako se Tonći snalazi među 'ajducima.

Slike su nakrivo zato ća se nisam ima naslonit.
Evo ga, ovdi se more ća god se oće, ako si gazda. (Da sam gazda ne bi nikad spava, već bi pija i cure jubija.) Reka bi nešta fali na ovom motelu! Neka, ne bi se onda Vran vidija*.
Ko zaluta vamo, a nema di spavat more ovdi ili kod nekog u vikendici ako ima kake veze s politikom (a nego čije su vikendice Isusove ti večere)
Rekli su mi ovo je ajdučka republika, ako oću platit, moram u kuburama, a ja nisam tija minjat, ne znam ja koji je tečaj kubure. Minjajte vi!

*Lipi naš Tonći, da si nam živizdrav, više se Vran ne vidi s ovog mjesta. Pogodi zašto!

Nova vikendica u tradicionalnom stilu. Ovo je pravi način kako sačuvati autentičnost i učiniti sredinu interesantnom i prepoznatljivom

Ovdi ću ja, nemore bit lipše na svitu. Vidi, vako je i ajduk Mijat spava kad su žandari štrajkali, a to je bilo uritko. Malo litnje kiše da ima šta žuljat. Nešta je svitlilo ka duga, ali aj znadi ća ga je svitlilo. Ama platija bi duplo neg u motelu, ne bi nikad zna kako se ajduk Mijat patija.
Čovik je ovdi platija vrata ijadu maraka na ovoj..., svaka godina - dest maraka, a vratima sto godina. Ajmo leć pa ćemo sutra doli.

Markirana staza ka Velikom Vilincu počinje tamo gdje počinje i ski-staza (na slici lijevo) i izlazi na greben koji vodi ka Malom Vilincu

Ja mislija doli, a ovi oće gori. Di ću kad sveti Ilija odapinje strile. A meni zapade pipun da ga ja nosim. Kad se sitim kako su jučer umrak mirisale trave iša bi di oćeš. Kad je oni, da ga ne spominjem, natira đipa uzastranu kud se oni skijaju, ne bi ga stiga nijedan čuvar. Pripa sam se da se ne privrnemo, sve veliki kenjci, a....

Gornja stanica četverosjeda gdje markiran put ulazi u šumu i penje se u početku blagim, šumovitim grebenom.

Ko iđe ka rak natrag lako će mu bit nać di je put, nek samo gleda sliku. Ovdi smo ostavili đipa, ako ga čuvari nađu najeba je jer je ovo park prirode. Kažu nije više ovdi ka ća je nekad bilo, bi se ajduk Mijat privrnija u grobu. Nisam moga odolit, a da se i ja nepopnem na onu žicu...

Pogled na Blidinje jezero sa staze. Jezero je tokom zime zaleđeno. Kakvi li potencijali leže u toj činjenici.

Vidija sam da do jezera (Blidinje) triba ić, a moremo i đipom ako ga nađemo doli. A ća ću na jezeru, nisan doša vodu pit. Nisu dali jest pipun, oće ga snimat. A ća se ja patin sanjin kad ima Lav, ali on nemore i pipun i kameru. Ja ću bit i glumac, svetog ti mekinjaša...

Duboko dole leži do koji se uvlači u Čvrsnicu. To je jedan od najljepših dijelova planine (ili se radi samo o izuzetnom pogledu na taj šumom obrasli brlog odavde sa grebena. Najvjerovatnije i jedno i drugo)

De vako, de nako, a mene stra uvatija, nisam navika. Biži umaterinu! Gospe ti, a oni ko živina, da sam zna da ima vako ne bi iša da je sto filmova glumit. Moga sam sidit doli s pratrima i bevandu pit. Ovdi smo gotov izašli na one stine što se vide. Lipo je da ni vako. A da ni vako ne bi bilo lipo, aj umaterinu.

Preko pet, šest metara visokih ljestava izlazi se na greben. U nastavku dobro prokrčen put prati rub stijena da bi na kraju, prije nego se spoji sa starom markacijom za Veliki Vilinac, isčezao u kleki. Dotle otprilike dosežu i interesi čuvara parka.

Ajte vi!
Kad sam se popeja uz listve, reko nema više. Ali sam ga tu popušija. A neće me niko više vamo natirat. Da me ni bilo stra slika bi, nako sam se čuva da ne odletim doli, sve ko po balkonu, a doli ijadu metara. Neko je put napravija ko da je s vragom dila, sve po kantu. Ćaću ti svog vodi vamo. Da ne bi pipuna u torbi bi se vrnija.  Aaa, je lipo.., samo da ni vako.
A da ni vako, ne bi ni bilo lipo!

Vrh Veliki Vilinac (2118m) u trenutku kad ga dotiču oblaci nošeni južnjakom. Lijevo, u prvom planu, je vrh Mali Vilinac, cca 2000m

Lav se nadurava sa svetim Ilijom, stra i njega, ima puno gvožđa uzase. Tija bi da mu ja glumim u filmu o... ?! a nezna lipo reć. Ajmo mi jest pipun dok nas nije poklopilo. Smrza sam se i nisam moga ić na oni brig (Veliki Vilinac) iako je velik. Izletija sam na Mali Vilinac sa Lavom i tu smo se odma sporječkali jer nisan zna turit granu na vr kako je on tija, nisam ti ja Roko.
Ća ćemo radit ako nećemo na oni brig? Neki dođoše, nekija nema. Neki beru trave. Pipun nije ništa valja jer je bija ladan ko vrag.

Veliki Vilinac, kamere, ovacije i blicevi (ovacije i blicevi = "viša sila") 

Popeja sam se na dvi ijade metara, ko bi reka. Ma kratko je bilo, udari, a mi nizastranu. Ama, nije lako ni nizastanu. Sto me puta znoj oblija, nevrime se pomišalo sa znojem, sve mokro... Oni pipun, pas mu mater jeba. Sletija sam do đipa i sidija, i sidija, i sidija.., a onda se vratija gori da vidim di su, da nije koga ubilo vrime. A oni rastegli ko da i ne puše i ne pada. Tako triba, vele.

Sve je novo, a sve "staro" u ovoj slikovitoj kolibici. Paučina na prozoru je autentična (ne diraj!)

Tu di sam počeja, tu sam i završija. Odma sam oćutija da je ispod krpe mišancija (plodovi mora), a i pita je mirisala ali je ja nisam vidija. A je lipo, samo da ni nako..., a da ni nako ne bi ni bilo lipo. Aj umaterinu!

Srdačno, vaš Tonći! Fala Zdeni, Dini i Tomi na dobroj zafrkanciji.