Odlična prognoza nam je garantovala dobar provod na planini. Istina prognoza zna nekada i zavarati ali nadali smo se da ovo neće biti jedan od tih dana.
Tura na Subar je jedna od kraćih na Visočici pa nismo krenuli isuviše rano. Taman nek malo sunce otopi led da bude manje klizavo :). U Tušila stigosmo nešto iza 10 i saznasmo da je veliki broj planinara već otišao u pravcu Subara. Snijega nema puno, pa odlučismo da krplje ostavimo u autu. Čak i ako visočije bude puno snijega, valjda je ostala prtina od toliko planinara. To je prednost kasnijeg dolaska na planinu :).
Bilo je i prilično toplo. Istina, prvi dio puta kroz šumu, gdje nema sunca osjetila se januarska hladnoća. Ali čim smo izašli na čistinu, sunce je diglo temperaturu da smo pomislili da stiže proljeće. U amfiteatru je bilo preljepo. Čujemo alpiniste u Mokrim stijenama, prilično su glasni i vidi se da uživaju. Jedna skupina silazi niz Subar, druga grebenom penje na Vito, treći su na Vrhu... Baš gužva.
Mi smo na vrh izašli oko pola 2. Upravo se sa njega spustio jedan par iz Francuske, tako da smo ostali sami. Iako je vjetar bio skroz slab, sklonismo se iza jednog kamena, na sunce i uživali smo u ručku i preljepom pogledu.
Nevjerovatno je ali temperatura je bila 19°C. Ali iako toplo, dan se polahko bližio kraju i znali smo da će prilično zahladniti čim sunce zađe za greben Vita. Valjalo je poći nizbrdo.
Na vrijeme smo krenuli, tako da nas je sunce pratilo sve do silaska u amfiteatar. Stigli smo do doma prije nego je snijeg uspio polediti, ali je temperatura prilično pala. Ostalo je samo da popijemo jednu kahvicu i lagano krenemo ka kući.
Galerija slika (potrebno je malo vremena da se galerija učita)
