Pohrliše vrijedne Zermattlije
otvoriše kapije Zermattske
ugostiše Mater i Motiku,
uzeše im tri tovara blaga.
Posješe ih u zupčaste vozove
iznesoše do Rottenbodena,
a odatle po Gorner glečeru
do kamene Monte Rosa hűtte.

Ispred hűtte sjede alpinisti
svekoliku opremu imadu
i šarene Gore-Tex dolame.
Kad vidješe dvojicu junaka
ustadoše, ruke poljubiše
za junačko pitaju ih zdravlje
i velike njihove planove.

Rekoše im Mater i Motika
Dufourspitze da penjati idu.
Zapištaše sinji alpinisti :
- Ne idite ako boga znate
jer su novi tek pali snjegovi
ni grebena vidjeti nećete,
a kamoli vrha Dufourspitze.

Ne sluša ih Nailovamater,
nit' ih čuje Motika Dalvine
već opremu na sebe tovare
oni penju ljuta kamenjara.
Gdje se kamen u led pretvorio
podigoše malo šatorčića
i zaklona, neka im se nađe.

Otpočinu Motika Dalvine,
za njim leže Nailovamajka
odmoriše tijela i udove
prikupiše snage i elana.
Zora nije još ni zarudila
nit' horozi pjesmu započeli,
navezaše na sebe konope
uspeše se ledom glečerskijem.

Kad ih danje svjetlo obasjalo
ugleda ih od visine vila
što caruje ledom i glečerom,
pa kazuje dvojici junaka:
- Vratite se, dalje ne možete,
ne penjite leda ni seraka
kiseonik sav ću vam uzeti.

Ubadaju zubi od dereza
pa ubada šiljak od cepina
ispenjaše ledena piklića
popeše se grebenu granitnom.
A odatle ružno pogledati
jer ponore greben nadvisuje,
pod nogama klizavo kamenje
za život ih tanko uže veže.

Taman kad su greben prepenjali
tad ne lezi vraže od planine
ne vjeruju očinjemu vidu
još se jedan piklić ukazao.
Tad se smrknu Nailovamater
naljuti se Motika Dalvine,
niko jedno slovo ne kazuje,
laćaju se ledena piklića
sve ga rogom od cepina biju.

Već je sunce dobro odskočilo
na plavome nebu švicarskome,
otežale derez' na nogama
ispeklo se lice i obrazi.
Ugledaše vršnu piramidu
i pod njome najteža detalja,
kuloar se leden opružio
fiksirano na njemu je uže.

Uze uže Nailovamajka
prihvati ga Motika Dalvine
popeše se vrhu pod oblake,
povadiše fotoaparate
raširiše šarene barjake
slikajuć' k'o ljutica Kassalo.

Kad se siti vrha zasitiše
okrenuše noge niz kotare
al' je sunce svoje učinilo
omečilo glečer i serake,
noge dižu, dići ih ne mogu.

Spustiše se do trećine puta
ne mogaše dalje niz kotare,
pukotinom led se otvorio
u prijeko stotinu aršina,
u dužinu dvadest i četiri,
u visinu tri koplja junačka,
da upadnu, kukala im majka
od njiha bi trista jada bilo.

Odrazi se Nailovamajka,
odrazi se Motika Dalvine
udariše cepin o ledinu
preskočiše lednu pukotinu
i ostav'še tu pustopoljinu.
Udariše doboše telali
zasviraše zurle i tambure
objaviše vijesti po Šeheru
o pobjedi našijeh junaka.

KRAJ!